Srbi u Americi - Marko i Dušan Lopušina
NOVA ELITA
Uzdizanje starih i novih srpskih organizacija u Americi devedesetih godina povuklo je za sobom i buđenje nacionalne svesti kod mnogih Srba, koji ranije nisu bili aktivni u patriotskim poslovima. Tako su se na srpskoj sceni u SAD pojavili novi preduzimljivi ljudi, koji su želeli kroz biznis i humanitarne aktivnosti da pomognu svom narodu. U Čikagu, gradu sa najvećim brojem naših ljudi, vrlo brzo su se kao velike patriote i donatori izdvojili Branko Tupanjac, Daniel Giljen, Slobodan i Mira Pavlović, Majlo Popović, dr Ilija Srećković, Vlado i Beba Bjelopetrović, Mirjana i Gradimir Marković, Mladen Selak, Vlasta Denić i Dragan Đorđević.
Advokat Nikola Kostić i Ana Erni su aktivisti iz Milvokija, a Branimir i Borjana Glavaški-Simić iz Klivlenda. Dr Glavaški je predsednik Srpskog narodnog univerziteta Vuk Stefanović Karadžić, kulturne organizacije pri Sabornoj crkvi Svetog Save u Klivlendu, koji je osnovan 1987. godine. Okupljajući oko sebe intelektualce i narod ovaj univerzitet je potakao formiranje i funkcionisanje Vukove fondacije na Državnom univerzitetu Ohajo u Kolumbusu i održavanje Srpskih dana posvećenih velikom Njegošu. Potom je 18. aprila 1999. Srpski narodni univerzitet otkrio prvi spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću u Americi. Bista postavljena ispred hrama Svetog Save u Klivlendu rad je Drinke Radovanović, poznate akademske vajarke iz Srbije. Pored porodice Glavaški, ovaj nacionalni poduhvat izveli su i inženjer Kosta M. Papić, doktor Boško Pop-Lazić sa suprugom, dr Milan Radivojević, Petar Gmitrić, dr Predrag Matejić, Miroslava Đelić, Teodor Sokolović i Biljana Batković.
Veliki biznis u Detroitu među Srbima vode Čeda i Kata Ristić, kao i Sima Birač. Velimir Dimitrijević drži u Detroitu Nudsenovu dansku pekaru, dok Čedo Grujić ima kasapnicu Balkan mit. Dva brata, dr Laza i dr Dragoslav Radulović, imaju poznatu apoteku Parke-Davis-PD, a dr Jovanka Urošev drži apoteku Sunrise. Veljko i Marta Nikolić iz kompanije Nik-Lik bave se preciznom mehanikom. Inženjer Aleksandar Dražić vlasnik je fabrike za remont vojnih postrojenja i tehnike.
U Kaliforniji je grupa intelektualaca i poslovnih ljudi angažovana i oko srpskog pitanja. Među njima se posebno ističu fabrikanti Milan Mandarić i Mića Radenković iz Los Anđelesa, braća Pantići iz Eskondida, inače, poreklom iz Novog Pazara, kao i dr BorkoĐorđević, hirurg i umetnik iz Palm Springsa. Profesor Borko Đorđević jedan je od najpoznatijih stručnjaka za estetsku hirurgiju u SAD i u svetu. Njegovi pacijenti su najistaknutije javne ličnosti Amerike, među kojima i slavne holivudske zvezde, ali i supruge američkih predsednika. Ulepšavao je lica Nensi Regan, Betsi Ford, Zaze Gabor, Džoan Kolins, Eltona Džona, Larija Kinga i tako postao prijatelj američkih predsednika Regana, Buša i Kartera. U znak priznanja za njegov doprinos razvoju Amerike grad Palm Springs, u kome, inače, kuće imaju najbogatiji ljudi sveta, podario mu je spomen zvezdu na pločniku grada, koja se nalazi među zvezdama najvećih ličnosti Amerike, poput zvezda u Holivudu.
Rođen je 1942. u Pirotu. Medicinski fakultet je završio u Beogradu, a od 1970. živi i radi u SAD. Radio je u Viskonsinu, Njujorku, Ohaju, da bi se skrasio u Kaliforniji, gde je pohađao najelitnije univerzitete. Đorđević je autor desetak knjiga o estetskoj hirurgiji, član je američkih lekarskih asocijacija i dva puta je bio biran za Čoveka godine u SAD i Kaliforniji. Svoje veoma razvijene političke, poslovne i druge veze sa najistaknutijim ličnostima i institucijama Amerike više puta je koristio kada je trebalo da se pomogne srpskom narodu. U našoj javnosti o dr Đorđeviću najviše se govorilo kada je, 24. decembra 1994, u vreme ratnog sukoba u BiH, u mirovnu misiju doveo bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera, kao specijalnog izaslanika Bilija Klintona.
– Godinu dana sam zajedno sa Milanom Milutinovićem radio na dovođenju Džimija Kareta na Pale, da pregovara sa Radovanom Karadžićem o miru. Američka administracija u početku nije imala ništa protiv ove incijative, jer je i sama želela da ima direktan kontakt sa bosanskim Srbima i dr Karadžićem. Za Kartera je to bila prilika da se pokaže kao uspešan mirotvorac i postigao je dogovor sa Karadžićem da potpišu ugovor o primirju, koje je trajalo 4 meseca. Međutim, prva reagovanja Vašingtona na Karterove izjave na Palama bila su dosta nepovoljna. Naime, Didi Majers, portparolka Bele kuće, oštro je osporila Karterovu ocenu da su „bosanski Srbi za mir“, datu pre početka devetosatnih pregovora, ponovivši da Vašington smatra Srbe agresorima. Kako je u to vreme Karter u američkoj administraciji imao svoje ljude, čim je pokazao simpatije i razumevanje za Srbe, ti ljudi su sklonjeni iz Vašingtona, a neki su i ubijeni – objašnjava nam danas dr Borko Đorđević.
Kasnije je hrvatski general Ante Gotovina u svojim memoarima pisao da je „dobitnik Nobelove nagrade za mir, Džimi Karter, na Palama obećao kompletan istočni deo BiH sa Tuzlom, Srebrenicom i Žepom kao zamenu za ustupak da Republika Srpska isprazni svoje teritorije na zapadu, Jajce, Ključ, Glamoč, Grahovo i Sanski Most. Tokom dva sastanka na Palama teritorijalna „trampa“ precizno je dogovorena u okviru predviđenih proporcija Republike Srpske i muslimansko-hrvatske Federacije od 49:51 odsto teritorije BiH“.
Uprkos otporu zvaničnog Vašingtona, u kome su vlast preuzeli ljudi Bilija Klintona, dr Đorđević je nastavio saradnju sa Karterovim mirovnim centrom.
Posle toga se dr Đorđević angažovao oko pitanja procesa u Hagu i predlagao Amerikancima da posreduje u ubeđivanju Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića da im se sudi u Srbiji. Američki mediji su tada izveštavali da su Karter i dr Đorđević 2004. godine „imali kontakte sa američkim ambasadorom Pjerom Rišarom Prosperom, koji im je preneo saglasnost američke vlade da se okrivljenima stavi na raspolaganje sva pravna dokumentacija i obezbedi pravna zaštita najboljih svetskih advokata, kao i da se ispita mogućnost da Haški tribunal ovim okrivljenima sudi u Beogradu“.
Inicijativa Đorđevića i grupe Srba iz Kalifornije potpuno je jasna: da se stvore pravedni uslovi za eventualno suđenje haškim optuženicima Karadžiću i Mladiću. Institut za pravdu i mir bivšeg predsednika SAD, Kartera, spreman je da odvoji 40 miliona dolara za sprovođenje cele akcije. To je podrazumevalo da se angažuju najbolji svetski advokati, na čelu sa Alenom Drsovićem, profesorom međunarodnog prava na Harvardu.
– Pod ovakvim uslovima bi se Karadžić i Mladić dobrovoljno predali, to je bio cilj cele akcije, i branili bi se sa slobode. Postojala je inicijativa Pjera Rišara Prospera, američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina, da se ova akcija odradi na ovaj način. U posredovanju bi učestvovali Džimi Karter i Henri Kisindžer, a Karter i ja bismo uspostavili direktnu komunikaciju sa Karadžićem i Mladićem – pričao nam je dr Đorđević.
Prosper je podržao tu ideju, ali pod uslovom da se s njom slože Haški tribunal, naša država i sami optuženi. Zvanični Beograd se, međutim, nije složio, a ni Vašington takvu inicijativu nije prihvatio.
Doktor je uporedo radio i na jačanju pozicije američkih Srba u Vašingtonu, ali i u Kaliforniji. Kao umetnik poklonio je Ministarstvu za dijasporu statuu žene Majka Srbija, koja u ruci drži pogaču. Tim poklonom dr Đorđević je simbolično najavio svoj povratak kući, sa željom da u otadžbini otvori Kliniku za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, kao i Dom za zbrinjavanje starih lica, a stvorio je i mogućnost da se u srpski biznis uključi američka milionerka Rouz Mihata, žena bliska engleskom kraljevskom dvoru i veoma uticajna u poslovnim i političkim krugovima Amerike. Gospođa Mihata je poznata humanitarka i predstavnica zadužbine koja pomaže hendikepiranoj deci širom sveta.
U Kaliforniji visok ugled među Amerikancima i Srbima ima i Srba Ilić, predsednik kompanije Uniworld i nekadašnji vlasnik beogradskog Putnika, čovek koji je ostvario američki san. Profesor dr Slobodan Ćuk je u Ajrvinu vlasnik kompanije Tesla Co., koja izrađuje konvertore za vasionske brodove i za najbrži personalni računar na svetu. Dr Ćuk je profesor na poznatom američkom Univerzitetu Kaltek. Iskazao je spremnost da pomogne naučnim ustanovama u Srbiji. Nosilac je više vrednih američkih i svetskih priznanja za pronalazaštvo i vlasnik ordena Nikole Tesle.
Milan Puškar je poslovni čovek velikog ugleda, a Radule Radović je predsednik američke kompanije Kobelis Co., koja proizvodi lek protiv alergije najnovije generacije. Radović je rođen u Župi, a u Beogradu je završio fakultet. U SAD je stigao 1968. godine i tu započeo uspešnu poslovnu karijeru, sa suprugom Dragicom i sinom Časlavom.
U Santa Moniki živi i radi Radomir Samardžić, nezavisni ekspert za razvoj poslovnih strategija. Nađete li se, kojom srećom, u nekom od najelitnijih hotela Čikaga, Njujorka, Hong Konga, Pariza ili bilo gde u belom svetu, i zatražite najbolja vina, ponudiće vam i Karakaš. To vino pravi – naš čovek. Ime tog, za vrhunske poznavaoce, prvoklasnog vina, potiče od prezimena proizvođača – Milorada Mileta Karakaševića (48). Ovo je još jedna od priča o hiljadama naših ljudi koji su uspeli u inostranstvu. Njih najuspešnijih u biznisu ima oko sto pedeset na svim kontinentima. Karakašević je rođen u malom selu Molu, u Bačkoj. Već 27 godina živi u inostranstvu, najpre u SR Nemačkoj, pa u Kanadi i od 1968. godine u SAD, u gradiću Sent Helan u Kaliforniji, udaljenom stotinak kilometara od San Franciska. Čitav taj kraj prekrivaju vionogradi i vinarije.
Na Aljasci novu generaciju uspešnih predvodi porodica Dapčević. Njihove muške glave su Vidak, Velimir, Pavle, Blažo, Savo i Danilo. Familija Hajduković je naslednik istorijske baštine Jovana Džona Hajdukovića, prvog osvajača Aljaske, koji je ovu zemlju zvao po svom zavičaju – Bela Crmnica. Potomci Hajdukovići, Dragan, Džim, Majkl, Džon i Bob, vlasnici su velike avio-kompanije u Ferbanksu.
